Драги у Христу брате Живојине,

 

Иако се твоје питање јасно односи на начин припремања хране у току поста, очигледно је да оно није једно од уобичајених и „неслободних“ питања, са каквима се сусрећемо у разним животним приликама и ситуацијама. Многобројна питања о посту заправо су само једно увек актуелно питање: уље или вода? Често такво питање долази од уплашеног човека, те га мирне савести можемо препустити науци која се зове хемија. Али, када се оно заодене у рухо наше вере, када добри и верни брат као што си ти, драги брате Живојине, не жели да погреши него да слободно и без страха буде учесник у благодатима поста, онда се мора дати и одговор. Наравно да пост и живот у Цркви у његово време имају своја правила која се, пре свега, тичу свеукупног духовног смираја, радосне туге и покајања, богослужења, и тек након свега овога – припремања хране и исхране верних.

Као што у Цркву ступамо милошћу Божјом и нашом слободном вољом, исповедањем праве вере и крштењем, тако се и постом подвизамо у слободи. Не као кажњеници који издржавају некакву казну за своја недела, већ као личности слободне од  „нужности“ и узда уобичајеног и телесног живота. Погледај, ти већ првога дана поста, вољом својом, одлучујеш се од разних потреба својих, надвисујеш се над датостима и многим „гладима“ твога тела и духа, и трудиш се да постанеш сличан самоме Господу, који је и на примеру поста указао на праве и истинске вредности живота.

Стога ми, не као заточеници некакве строге црквене дисциплине, него као слободне личности, имамо прилику да баш у дане поста нимало не зависимо од хемије и чулних обавеза. Видиш ли како пост није ни издалека онакав каквим га најчешће видимо? Пост нам открива бескрајне могућности нашега духовног раста, показује нас као бића способна за живот који не долази само од хране и не ради хране.

Драги брате, духовно-телесне моћи свакога од нас нису једнаке. Неки су немоћни, исцрпљени у својој болести, другима, опет, узраст захтева посебну храну, а трећи, слава Богу, могу и да не једу, или бар веома ретко и помало. Због свега овога, и раније реченог, уопштен одговор неће одговарати свима који ово буду читали, нити ће бити користан као што ни нејаком није корисно неједење нити здравом преједање. А уопштено правило поста постоји, и оно је по мери човека здравога и телом и духом, каква, хвала Богу, јесте већина верних.

Управо због тога, да нико не би у овој нашој лепој вери од неразумља и претеране строгости страдавао, и да би му све на корист било, постоји благослов. Благословом се разрешују патње двоумљења и укида страх. Довољан је само један разговор са својим парохијским свештеником, да се свака нејасноћа и забуна превазиђе. Свештеник ће сваком понаособ, ако треба, рећи како да пости, према могућностима свакога од нас.

Дакле, одговор на твоје питање може бити само уопштен, јер није неважно да ли посте сви укућани или само један. Затим је битан узраст, здравствено стање и посао којим се човек бави. Леп, и свима пријемчив, одговор даје нам преосвећени епископ браничевски Игнатије у „Молитвенику“, а из кога за ову прилику наводимо само одломке:

 

…Ако ко слави неки од ових празника, разрешава се и риба. Свако нарушавање поста без претходног благослова надлежног епископа или свештеника је грех. Нарочито је лоше прекидати прописане вишедневне постове.

          За здраве чланове Цркве – за оне који су у могућности – пост је обавезан. Разрешење од поста се углавном даје онемоћалим особама; узрок за нарушавање поста  може бити само: болест, старост, детињство, трудноћа, или уопште слабост. Али треба нагласити да се духовни пост не смањује, тојест, уздржавање од греха, чињење дела милосрђа и љубави, колико је могуће ревносна молитва и одлазак у Цркву на богослужења.

 

С обзиром да се твоје питање односи непосредно на Свету Четрдесетницу, следи правило из истог молитвеника:

 

ВАСКРШЊИ ПОСТ

 

Зове се још и Света четрдесетница, Часни или Велики пост. Уз овај пост Црква везује и пост Страсне седмице у спомен страдања и смрти Господа нашега Исуса Христа. У току Васкршњег поста не једе се месо, сир, јаја, риба ни уље. Само се суботом разрешава на уље и вино, осим Велике Суботе, када се пости на води. Риба се једе само на Благовести (уколико не падну у Страсну седмицу) и на Цвети. Ако Благовести падну пре Цвети, дан пред Благовести разрешава се на вино и уље..

 

У нашим условима је, мислимо, разумно „на води“ постити средом и петком, ако није разрешено због празника (например, Младенци). Не треба сметнути са ума један услов који нам је увек доступан и сигуран руководитељ, а то је да све добро, па и пост, држимо из љубави према Ономе чије је Име Љубав.

Да додамо још да је пост „на води“ бесмислен после Свете литургије (не рачунајући Литургију пређеосвећених (раније освећених) дарова). На Велики четвртак, после Свете Литургије, пост је разрешене на уље и вино, а на Велику суботу само вино.

То би био кратак одговор на твоје питање, драги брате Живојине, уз напомену да не заборавиш и не запоставиш оне који брину о вернима у твоме месту, а то су Епископ и од Њега постављени парох. Послушај оне које треба послушати, а Господ наш да нас све благослови и укрепи Светим причешћем, јер хришћани смо у сва времена (и посна и мрсна).