Нови Сад, 26. април 2008.

ВАСКРШЊА ЧЕСТИТКА ЊЕГОВОМ ПРЕОСВЕШТЕНСТВУ EПИСКОПУ БАЧКОМ ГОСПОДИНУ ИРИНЕЈУ

На Велику Суботу, 26. априла текуће године, у Владичанском двору, активни и умировљени свештеници Новог Сада честитали су Његовом Преосвештенству Епископу Бачком господину др Иринеју празник Васкрсења Господњег.

Том приликом, презвитер Стефан Франовић, привремени парох треће парохије при храму Светог великомученика Георгија, честитао је Епископу Иринеју предстојећи празник следећим речима:

"Ко ће изрећи силу Господњу, истражити сву славу Његову, учинити да се чују све хвале Његове , кличе Давид.

Ко је способан исказати све моћи Твоје Господе, објавити све хвале Твоје, изнети сва чудеса Твоја учињена у сва времена, молили смо у недељама Великог Поста на Литургији – и одговор је био: нема ниједнога, и не може ни бити ако то није Онај Који је из наручја Очевог.

По речима светог Максима Исповедника, Христос као Бог полаже подвиге, као Мудар даје правила, као Леп улепшава венце, као Добар саподвизава се. Показује нам да је Велика Тајна побожности Божанског домостроја спасења несместива умом него једино вером и потребује чистоту душе која је састављена од вере, наде и љубави.

Зато се и ми, свештено стадо Великог Пастира, заједно са народом изабраним, царским свештенством, као слуге Христове новим Именом обогатисмо.

Сећајући се Његових и речи, и дела, и страдања знамо да је у Христу већ започела Пасха, прелазак света у Царство Божије. Преображење живота, већ сада прожетог Светлошћу Пасхе, њеним миром и радошћу у Духу Светоме.

Васкрсе Христос и ниједног у гробу. Васкрсе Христос и Живот Живује.

Ваше Преосвештенство, срдачно Вам честитамо Празник над празницима и Славље над слављима, Крсноваскрсну Пасху Господњу и нашу, свеопшту победу над смрћу, Дан благодати и спасења, новог живота и обожења, победничку песму појући, кличући, узвикујући и говорећи: Христос Васкрсе!"

Новосадским свештеницима, сабраним у Владичанском двору, Епископ Иринеј је заблагодарио следећим речима:

Драги оци, браћо и саслужитељи, благодарећи на овим дивним речима пасхалне честитке, исказаним духовно изражајно, садржајно и богословски згуснуто, тако да нема шта да се дода ни одузме, ја и вама узвраћам са истим молитвеним жељама, очинском и братском љубављу у Господу, желећи да и свима нама појединачно, са нашим црквама и монашким духовним заједницама, које су, такође, један облик породице, где се зна ко је отац, ко су браћа или сестре, или, у вашем случају, што је једнако благословени облик саборног живљења и спасавања у распетом и васкрслом Господу, као домаће цркве, где, такође, постоји отац, мајка, браћа, сестре и деца, заједно са нашим ширим духовним породицама и са свеукупном, свесаборном Црквом Господњом, Црквом католичанском, Црквом православном, па и са свом васељеном, која суделује у Тајни Пасхе – преласка из смрти у живот – да достојно и радосно прославимо Празник над празницима и Торжаство над торжаствима.

Још једампут хвала на овој дивној честитки и труду који улажете служећи Господу, саслужујући мени недостојноме – а сви заједно јесмо саслужитељи вечног Архијереја Цркве, распетог и васкрслога Господа нашега. Хвала вам и за молитве и бригу пројављену у последње време, у данима и часовима мојих здравствених тегоба.

Нека Бог даде и вама, кроз васкрслога Господа, Духом Својим Светим, да своју службу увек схватате, као што и ја треба да је схватам, као саслуживање Господу Христу, Јагњету Божјем закланом за живот света, Које себе приноси и увек се приноси за живот света и Који, васкрсавши једампут, представља залог и почетак свеопштег васкрсења, као Прворођени из мртвих, Првенац умрлих и Прворођени међу многом браћом. Нека нам Господ даде да у васкрсној радости доживљавамо пуноћу Пасхе Господње и наше, и да се потрудимо на спасењу своме и својих ближњих, у нади и на радост свеопштег васкрсења у дан последње трубе Господње у историји.

Хвала још једампут. Ваистину васкрсе Господ!